Из предговора

Након жестоког отпора који је српска војска пружала током првих месеци Великог рата, територија Краљевине Србије се на јесен 1915. године нашла под непријатељском влашћу. Јужни и источни део српске државе запосели су Бугари и успоставили окупациони систем који је био по многоме специфичан, а по суровости јединствен. Окупаторску власт карактерисали су терор и злочини великих размера, вршени у циљу неутралисања националног духа окупираног становништва и његове асимилације. Убиства, интернације, силовања и пљачке коришћени су као главни механизми за спровођење процеса бугаризације над локалним живљем. Бугарска окупациона политика, а још више поједини органи или личности који су је спроводили, својом окрутношћу и безобзирношћу произвели су трагедију српског народа који се на крају рата нашао на ивици људске, материјалне и историјске егзистенције.
Укупан број пострадалих лица на подручју јужне Србије у периоду од јесени 1915. до 1918. године никада није тачно утврђен. Спискови убијених који су рађени непосредно после ослобођења 1918. године су непотпуни. У неким општинама су евидентирани само убијени за време Топличког устанка, али тиме ниједовољно расветљено страдање Срба током читавог периода окупаторске владавине. Нису пописана имена ни оних цивила који су умрли или ликвидирани у интернацији или на путу ка коначним одредиштима интернирања. Примера ради, у центру Врања, 1916. године, убијено је 11 свештеника доведених из Гњилана. Поступак интернирања често је био праћен пљачкама, док су физичка малтретирања била редовна пратећа појава свих поступака бугарске војске. Од масовних убистава интернираних цивила треба поменути ликвидацију једног конвоја од неколико стотина деце из лесковачког краја у околини Софије, као и другог конвоја од више стотина Срба, 17. априла 1917. године, како је нведено у извештајима Међународне анкетне комисије.
Феномен злочина и бугарског експанзионизма у Првом светском рату још увек важи за недовољно истражено поље у националној историјској науци. Управо зато су Народни музеј у Лесковцу, Филозофски факултет у Нишу, Институт за савремену историју у Београду и Епархија врањска Српске православне цркве организовали научни скуп са интернационалним учешћем на тему "Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату...

                                                                                                                                                                                                                      Верољуб Трајковић

Радно време

Народни музеј 

 

од понедељка до петка 8 - 15 h

викендом није отворен за посетиоце

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

  Пионирска 1, Врање, Србија
  017/424-018
  017/424-018
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл