doniraj

Стална поставка

 

                Врање се први пут помиње у писаним документима у спису „ Алексијада“ византијске принцезе Ане Комнине из 1093. У састав средњовековне српске државе улази за време Стефана Немање. После косовске битке и распада српске државе овим подручјем влада обласни господар Иногошта, Прешева и Врања ћесар Угљеша. Половином 15. века Врање потпада под турску власт и тек у другом српско – турском рату 1878. године ослобођено је и ушло у састав Кнежевине Србије. Из турског периода сачувано је највише споменика културе, међу њима и Пашини конаци (Селамлук и Харемлук) у којима је данас смештен Народни музеј. Ови објекти подигнути су 1765. г. са обележјима балканско – оријенталне архитектуре.

 

ПРАИСТОРИЈА

                Најстарија насеља на овом подручју потичу из доба средњег неолита, а откривена су у Копањану, Павловцу и Рашки код Врања, Грамађу код Владичиног Хана и Жујинцу код Прешева. Насеља у Павловцу, Рашки и Жујинцу су делимично истражена, па је на основу тих истраживања могуће рећи нешто више о овом периоду на тлу југоисточне Србије. Насеља су припадала старчевачкој култури, што хронолошки одговара крају VI и почетку V миленијума п.н.е.  Становало се у земуницама са шаторастом кровном конструкцијом, а од оруђа су се користиле алатке од окресаног и глачаног камена, печене земље, кости и рожине.  Наредни период, обележен појавом винчанске културе, осликава мирну коегзистенцију носилаца аутохтоне старчевачке и нове винчанске културе (Павловац, Рашка), што резултира асимилацијом аутохтоних становника. Насеља овог периода такође су недовољно истражена (Павловац, Градња, Рашка) и углавном се налазе на истим локалитетима, изнад претходних старчевачких. Посуде од печене земље су изванредног квалитета,  углачане до сјаја, са орнаментима у виду канелура, за разлику од старчевачких грубих посуда које су најчешће украшене размућеном глином. Куће се граде над земљом од плетера и лепа, а поред оруђа из претходне културе, винчанска култура је позната по многобројним антропоморфним и зооморфним фигурама, које су вероватно служиле култу Велике богиње мајке, прародитељке, богиње земље и плодности. Насеља су се углавном налазила у равницама поред реке, све до једног тренутка када се из одређених разлога ово становништво повлачи на узвишења. У овој, тзв. градачкој фази винчанске културе посуде губе на квалитету, без орнамената, али са неким специфичностима у облицима посуда који раније нису постојали.

                По свему судећи, у овом тренутку дошло је до продора становништва са севеоистока (можда првих Индоевропљана), које је принудило аутохтону винчанску популацију да гради насеља на узвишењима. Од овог тренутка у винчанској култури је позната и употреба бакра, што започуње нову еру – метално доба.

                На почетку металног, доба користи се искључиво бакар, прво за украс, а касније за израду оруђа (секира, длета…). Релативну стабилизацију живота у овом периоду изненада прекидају нове миграције индоевропских племена са североистока крајем IV миленијума п.н.е. и то резултира новом доминацијом насеља на узвишењима ( Собина, Лучане, Кончуљ). Ово становништво користи квалитетне посуде украшене канелурама, урезима и осликаним графитом, као и оруђе од печене земље, глачаног и окресаног камена и кости. Објекте за становање од плетера и лепа наслањали су на стене, док су подови били од набијене земље.

                Средином II миленијума, судећи према неким случајним налазима (Кончуљ, Д. Вртогош), на овом простору обитавали су носиоци културне варијанте блиске ватинском комплексу, односно раној параћинској култури, који је у то време захватао већи део централног Балкана. Овај комплекс је, по свему судећи, утицао на стварање брњичке културе, која је од XIV века п.н.е. егзистирала на овим просторима следећих неколико векова.

                Крајем бронзаног доба у врањском и лесковачком Поморављу ствара се језгро моћне културе, која је у једном тренутку захватала територију од Пештера, на западу, до Понишавља, на истоку, и од састава Јужне и Западне Мораве, на северу, до централне Македоније, на југу.

                Стамбени објекти су грађени од плетера и лепа, а насеља су формирана углавном на заштићеним узвишењима (Прибој, Кончуљ). Покојнике су спаљивали и сахрањивали у урнама које су полагали у јаме обложене каменом (Лучане). У једном тренутку са севера продиру носиоци канеловане керамике под утицајем Гава-Белегиш II културе. Они у свом налету пале и руше ова насеља. Аутохтоно становништво се делом повлачи према истоку и југу (Врањска Бања, Првонек, Љаник, Кршевица), а делом прихвата културу придошлица и  подлеже асимилацији (Лучане, Ранутовац, Кржинце).  Ове придошлице су заправо покренуле велику сеобу, која је данас позната као дорска, или егејска сеоба. Она је проузроковала падове многих моћних цивилизација егејског света. Са собом су донели занатске производе средњоевропских радионица, као што су мачеви са језичком из Големог села и Павловца, срп из Кончуља и келт из Љаника.

                Крајем прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба на суженом простору брњичке културе, поново са центром у врањском Поморављу, формира се култура коју обележавају посуде украшене жигосаним орнаментима. Насеља ове културе смештена су махом на узвишењима, а заштићена су бедемима или рововима и земљаним насипима ( Љаник, Ораовица, Буштрање). Судећи по гробу из Моштанице код Врања (VII век п.н.е.), ово становништво се сахрањивало полагањем у раке са прилозима у виду накита, оружја и посуда од печене земље.

                Почетком IV века п.н.е. једно узвишење у Кршевици насељено је становништво које је, осим своје аутохтоне керамике, користило и грчку увезену керамику осликану црвенофигуралним стилом. Ово насеље је заштићено снажним бедемом, а његова архитектура одговара истовременим урбаним насељима у Тракији. Интересантно је да је на овом локалитету, који се систематски истражује већ неколико година, нађен велики број рударских жрвњева, што говори о рударском карактеру насеља. Насеље је у више наврата архитектонски мењано и то сведочи о динамици последњих векова старе ере. У II веку п.н.е. населили су га Скордисци. Скордисци су осим на овом локалитету посведочени у Рашкој, Ораовици и Клиновцу. Ова насеља потврђују историјске изворе који кажу да су се Скордисци крајем II века п.н.е. проширили до Македоније и Тракије на југу, одакле организују нападе на римску провинцију Македонију. Скордисци су са другим народима (Дентелети, Меди, Дарданци) током I века п.н.е. упадали у Македонију и пљачкали је све до покоравања ове територије и њеног прикључења римској држави крајем I века п.н.е. и почетком I века н.е.

Др Александар Булатовић,

Виши научни сарадник Археолошког института у Београду

АНТИКА

                Дарданци су насељавали већи део територије врањског Поморавља. Коначно су покорени од стране Римљана крајем старе и почетком нове ере, а њихова територија је припадала делу провинције Горње Мезије, која је у првом веку организована на тлу централног Балкана. Реорганизацијом царства крајем трећег века ова територија припашће провинцији Дарданији. По свему судећи, највећи број забележених античких насеља и утврђења био је распоређен уз главне саобраћајнице VIA MILITARIS (Војнички пут), која пролази у непосредној близини Врања и неколико споредних које повезују остале делове централног Балкана. Један од разлога овако великог броја налазишта је у сваком случају и близини неколико значајних рудника (Благодат, Велики Трновац, Мачкатица и Буштрање) који су експлоатисани у римско време. Најзначајнији локалитети античког и касноантичкг периода, осим у јужноморавској котлини (Давидовац, Велики Трновац, Жујинце), налазили су се у долини Ветернице (Големо Село), Бањштице (Врањска Бања, Првонек, Бабина Пољана), Кршевице, Пчиње и других природних комуникација које су повезивале врањско Поморавље са суседним територијама. Овај податак указује да је на  на територији пчињског региона постојала разграната и густа путна мрежа у периоду римске доминације. Античка збирка поседује интересантне примерке позлаћеног и бронзаног накита, керамичких и бронзаних лампи, разноврсног гвозденог алата, бронзани тег са реалистичком представом попрсја мушке фигуре из Моштанице са почетка IV века…

                Градиште у Првонеку представља вишеслојно археолошко налазиште, утврђење из касноантичког и рановизантијског периода. Локалитет се састоји из подграђа, доњег града и акрополе који су утврђени фортификационим бедемима.

                 Једини прилазни пут до утврђења сачуван је са северне стране и води до врха акрополе на којој се налазио најважнији архитектонски комплекс утврђења. Покретни налази само потврђују претпоставку да је утврђење у периоду  III и IV века играло важну улогу на овој територији. Бронзани фолис Јустинијана I само наводи на размишљање да је Градиште једно од утврђења које је обновљено за време велике Јустинијанове обнове и изградње у првој половини VI века.

 

НУМИЗМАТИКА

                Нумизматичку збирку чине 24 раритетне октодрахме и декадрахме с краја VI века п.н.е. античког племена Дерони и једна октодрахма Александра I Македонског, пронађене у Врању 2003. године; неколико примерака грчких драхми; римски денари из велике „Прибојске оставе“, као и неколико примерака византијског чанкастог и српског средњовековнох новца.

Горан Митровић

Музејски саветник – археолог

 

СРЕДЊИ ВЕК

                Пред крај IV века подигнута су утврђења Марково кале надомак Врања, Црквиште и Кале у Врањској Бањи. На самом почетку владе цара Јустинијана подигнуто је Градиште у Корбевцу, а најкасније тада обновљена су и раније подигнута утврђења. Она су рано страдала, можда већ у време Јустинијана, а најкасније 570 – 585. године.  После тога Црквиште и Кале у Врањској Бањи, Градиште у Корбевцу и , вероватно, оно у Првонеку више нису обнављани. То посредно указује на време када су Словени могли да населе област Врања.

                Поред великог броја утврђења IV – VI века, евидентирано је и неколико сакралних објеката из овог периода, од којих је онај у Барелићу код Врања делимично истражен и прецизније датованфолисом Јустинијана I (527 – 565). Из базилике у Великом Трновцу потиче неколико делова украсне камене пластике са представама риба, рајских птица и винове лозе. За сада, период од VII до X века представља хијатус.

                Вишеслојни локалитет Пиљаковац у селу Кржинцу код Владичиног Хана дао је керамички материјал IX – X века на основу кога се може претпоставити да је у близини постојало средњовеквно насеље. Пет километара јужније, у селу Декутинцу, откривена је некропола из XI века. У другој половини XI века цар Диоген подиже првобитну цркву, а у XIV веку новију и већу манастирску цркву гради краљ Милутин посвећену св. Оцу Прохору Пчињском.

                У ово време пада и први помен Врања у писаним изворима („Алексијада“, 1093). За време Стефана Немање (1166-1196), Врање улази у састав државе Немањића, али ће пуни процват доживети тек у XIV веку, када овим крајевима управља кнез Балдовин, чија је надгробна плоча пронађена у цркви св. Николе у Врању. Цркву је подигао између 1322. И 1331. На баштини која му је потврђена од стране Стефана Дечанског. После 1385. црква Светог Николе је вероватно део Хиландарског метоха, а већ око 1400. Године стара црква кнеза Балдовина била под управом чувеног српског манастира на Светој Гори.

                 Током владавине Немањића утврђени град Марково кале, који се налази 3,5 км северозападно од Врања, штитио је прилаз граду све до доласка Турака у ове крајеве. На основу типолошких и орнаменталних карактеристика, уз наведене историјске чињенице, сав материјал се везује за IV-VI, XI и XIV-XVII век.

                Средњовековну збирку, поред накита из манастира Св. Прохор Пчињски с краја XIV и почетка XV века, краси и 61 бронзани предмет накита из Кончуља, из периода XV-XVII век.

 

Гордана Стојичић

Виши кустос – археолог

Радно време

Народни музеј 

 

од понедељка до петка 8 - 15 h

викендом није отворен за посетиоце

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

  Пионирска 1, Врање, Србија
  017/424-018
  017/424-018
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл

Народни музеј Врање задржава сва права на садржај.

Веб-сајт израдио "Релоад" - задржана сва права на прилагођени софтвер и дизајн.