ЕТНОЛОГИЈА

 

                По своме стилу и уметничким вредностима предмети фолклорног стваралаштва јужне Србије припадају широком уметничком стваралаштву југоисточне Србије, Косова и Метохије. То је условљено, с једне стране, географском средином,а, с друге стране, пореклом становништва и историјском прошлошћу. Развој Врања као варошког наеља евидентиран је тек од половине 18. века. Током друге половине 18. века трговачко-занатска чаршија Врања почиње нагло да се развија и напредује. Почетком 19.века у чаршији делују многе занатлије: урари, бачвари, мутавџије, самарџије, казанџије, ковачи, колари, абаџије, терзије. После 1893. године , када је новом административном поделом постало седиште казе, Врање је представљало развијену турску варош у којој је централно место заузимала трговачко – занатска чаршија. Свој врхунац врањска чаршија доживљава почетком друге половине 19.века. У Призренској салнами (годишњаку) из 1873/4. године у Врању је евидентирано „990 дућана, 5 магацина, 14 ханова, 28 пекара и 86 кафана“. Према томе, Врање је било један од најразвијенијих градова југа Србије. Последњих година 19. века, односно после ослобођења 1878. године, Врање доживљава нову фазу развоја, која се карактерише интензивном градњом. Тако стање се одражава на целокупан начин живота. Врањска градска ношња, која спада у групу ношњи косовских градова, и која је до тада била оријенталног кроја, одбацује се.

                „Колико по томе што је град врање у 19.веку до ослобођења од турака био богат град, још више по свом савршеном укусу, Врањанци су, прихватајући женску ношњу од Турака, усавршили  и своју у погледу лепоте, женска врањска ношња била је врло лепа, али и врло скупа“ (Ј. Хаџи Васиљевић – Врањска градска ношња ранијих година, ГЕМ 7, Београд, 1932).  Ослобођењем Врања од Турака и буђењем националне свести одбацују се турски културни елементи и прихватају се елементи шумадијске ношње, а почетком 20.века и европски модни стилови. Село је у том погледу, зависно од свог географског положаја, претрпело знатно мање промене, које се огледају у прихватању украсних детаља, боје и материјала за израду. Почетком 20.века мења се и начин уређења куће. Богатије породице купују намештај на Западу ( у Музеју је салон породице Стајић који је купљен у Бечу 1909.године). тада настаје нова етапа у развоју врања и одражава се на све сфере живота.

 

Ива Лаковић

Кустос- етнолог

Радно време

Народни музеј 

 

од понедељка до петка 8 - 15 h

викендом није отворен за посетиоце

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

  Пионирска 1, Врање, Србија
  017/424-018
  017/424-018
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл

Народни музеј Врање задржава сва права на садржај.

Веб-сајт израдио "Релоад" - задржана сва права на прилагођени софтвер и дизајн.