Народни музеј Врање Вас позива

на отварање изложбе слика

РУЖИЦЕ МИТРОВИЋ

ИРЕНЕ НИКОЛИЋ и

МИРОЉУБА ФИЛИПОВИЋА ФИЛИМИРА

сликара из Београда

 

Четвртак, 15. јун 2017. у 19 сати

 

РУЖИЦА МИТРОВИЋ

Рођена у Београду. Академију ликовних уметности завршила у Антверпену, Белгија. Члан УЛУС-а и уметничке групе "Кварт". Поред сликарства бави се и видео радовима, мејл артом. Сарадник је часописа "Сигнал". Бави се и перформансима са којима је учествовала на многим фестивалима света. О раду Ружице Митровић снимљен је документарни филм "Чувари православља" у режији Амире Ал Хажар. Учесник је многих међународних изложби, колонија, биенала. До сада је излагала на 9 самосталних и 62 групне изложбе у земљи и иностранству.
Значајни биенали: Биенале Венеција, 2003; Међународни биенале акта, Црна Гора, 2004; Шести биенале, Сао Паоло, Бразил, 2005; Други међународни биенале, Пекинг, 2005; Трећи међународни биенале, Пекинг, 2008; Први међународни биенале, Сеул, 2012; Шести међународни биенале "Ex Libris", Панчево, 2016.
Значајне награде: Међународна миленијумска награда, Москва, 2000; Награда (Grand Prix) са групом "Кварт" "Mix media", Трстеник; Награда за сликарство Музеја Рума...
Њене слике се налазе у приватним а и у колекцијама музеја и установа...Музеј Приштина, Музеј Рума, Етнографски музеј, Матица српска Нови Сад...

Из каталога: "Духовна лепота жене": Ружица Митровић, несвакидашњи сликар, са великим искуством у земљи и иностранству...На својим платнима не бави се класичном лепотом жене већ је основни мотив оно невидљиво, унутрашња лепота женског бића сагледана из њене перцепције.
У нашем брзом, потрошачком друштву у тци са временом и догађајима уметница покушава да пронађе одговоре на важна питања у комуникацији са људима и открива усаглашеност говора тела са духовном лепотом жене коју приказује кроз себе као објективног посматрача. Модерни трагач за духовном лепотом коју помоћу боја, линија и емоција које је покрећу урања у сопствене лагуме прошлости, садашњости и будућности, разоткривајући је себи и посматрачу. Јасни облици женских контура нас уводе у специфичан свет окренут нежним додирима боја, од којих је свака необична и специфична....
                                                                                                                                                                                        Мирјана Јовановић, историчар уметности

 ИРЕНА НИКОЛИЋ 

Лекар и сликар. Рођена 1974. године у Трговишту. Завршила Медицински факултет у Крагујевцу 2001. године и специјализацију из области социјалне медицине на Медицинском факултету у Београду 2012. године. Припрема докторат из области експерименталне и примењене физиологије са спортском медицином. Актуелна функција: начелник службе за социјалну медицину са медицинском информатиком и статистиком, Универзитетска дечја клиника, Београд. Сектор тренутне активности: Социјална медицина са аспекта јавног здравља.
Ликовним стваралаштвом почела да се бави 1998. године. Учествовала у више хуманитарних акција прикупљања уметничких дела за удружења, установе здравствене заштите и образовања деце. Имала 8 самосталних и 20 групних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУПУДС-а од 2017. године. Учествовала на неколико ликовних колонија. Добитник јавног признања града Врања "4. октобар" 2013. године за изузетне резултате из области здравствене заштите. Добитник Захвалнице завичајног удружења Врањанаца "Жуто цвеће" за несебичан допринос и подршку раду Удружења.

Из каталога: "Пулсирајући ритмови": ...Она наставља да отворено, ведро, искрено и непосредно попут детета износи пред очи јавности све оно што је узнемирава или чини срећном у свету који је окружује или који је део ње саме. Иренино доживљено, интуитивно, одсањано избија на површину слике и доминантна белина платна полако даје предност предимензионираном "насуканом" разноликом животињском свету где су различите форме наслагане једна преко друге или извиру једна из друге у јарким, реским, сировим бојама у пратњи робусне црне линије....Она долази до тачке где се стапа психа, белина платна, тело и дух у неодвојиву целину са генезом бића која су унутар и испред површине платна. И даљес еу ту свевидеће очи, очи необичних креатура, очи њиховог творца, загледане у посматраче и у несвесно...Иренино стваралаштво је моћно, садржајно, несвакидашње, које увек има шта да каже.....
                                                                                                                                                                                     Мирјана Јовановић, историчар уметности

МИРОЉУБ ФИЛИПОВИЋ ФИЛИМИР

Истакнути ликовни уметник, члан Удружења ликовних уметника Србије. Активан стваралац, деценијама је присутан на домаћој и страној уметничкој сцени. Од 1968. године приредио је 50 самосталних изложби у земљи и иностранству. Организовао је бројне хепенинге, перформансе и уметничке пројекте. Учествовао је на више од 500 колективних изложби. Као представник наше земље учествовао је на Бијеналу у Венецији 2003, Бијеналу у Лондону 2004, Бијеналу у Пекингу 2005, Првом бијеналу минијатуре у Венецуели 2008, Трећем бијеналу у Пекингу 2008, Бијеналу плаката у Мексику 2013... Аутор је познатог међународног пројекта "Уметници света против изолације човека и народа" који је започео у Паризу 1993. У овом пројекту је до сада учествовало више од 5500 уметника из 68 земаља, са свих континената. Више пута је Награђиван за своје уметничко стваралаштво.
Република Куба га је 1996. године одликовала медаљом пријатељства за бројне активности на ширењу културних веза између наше земље и латиноамеричких народа.
О његовом раду снимљена су два филма: "Иконарти" редитеља проф. Владимира Перовића (2000) и "Крик боје" редитеља Веска Бутрића (2002).
Филимир је члан Друштва српских сликара "Лада". Оснивач је мултимедијалне уметничке групе "Кварт".
На пролећној изложби УЛУС 2012. награђен је Златном палетом.
Председник је организационог одбора Тријенала проширених уметничких медија Београд 2010 и координатор Тријенала Mixed Media Трстеник 2013.

Из каталога: "Бојилишта": Мирољуб Филиповић спада у уметнике потпуно посвећене својим делима и свом позиву. Из његове посвећености се рађају уметничка дела снажне експресије и садржаја. Богато ликовно изражавање указује на уметника чији је опус заснован на темпераменту његове личности са смисленим исказивањем кроз боју која прати разигране импулсивне фигуре које се крећу у простору својственом овом уметнику. Филимир ствара личне, аутентичне призоре у непресушном надахнућу са сваким новим делом. И тако настају дела названа Бојилишта.... Када се каже бојилиште сама реч асоцира на простор на коме се одвија борба, сукоб, али кад се ради о уметничком остварењу као што је овде случај, реч је о платну са мноштвом бојених површина. Филимир расположивим средствима емоцијама повезује фрагменте који као да се утапају један у други градећи врло сложену композицију. Сав тај спектар боја и сви догађаји који се не могу обухватити погледом одједном, врло лако комуницирају са посматрачем. Филимир настоји да открије тајне везе између догађаја у нашем времену, откривајући узрочност и повезаност у узнемиравајућој атмосфери свакодневног насиља и деструкције у друштву. Разне облике и бојене површине намерно супротставља и сукобљава, али хармоничан исход таквих сукоба говори о реалном ставу прихватања свакодневице и о оптимистичком погледу на свет. У његовим делима нема победника и побеђених већ је то стварање нових интензивнијих светова и свремен поглед на живот....
                                                                                                                                                                                       Мирјана Јовановић, историчар уметности

 

 

 

Радно време

Народни музеј 

 

од понедељка до петка 8 - 15 h

викендом није отворен за посетиоце

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

  Пионирска 1, Врање, Србија
  017/424-018
  017/424-018
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл