Позивамо Вас на отварање изложбе 
цртежа, графика и колажа 

РИСТА АНТУНОВИЋА 
магистра графике из Београда 

 

Петак, 15. март 2019. у 19:30 сати 

Јелена Павличић

О  ГРАФИЧАРСКОМ ИСТРАЖИВАЊУ У ГЕНЕЗИ ИДЕЈЕ ЛИКОВНОГ РАДА

Графички листови Риста Антуновића би се могли описати многим речима, односно, приказани на каквој изложби, допуштали би то својом избрушеном ликовношћу. Но, посматрајући их у простору њиховог настанка, учинило се јасним да их је у описивању могуће објединити једним појмом. Генеза је тај појам који најдиректније може да упути на изворе обиља доживљаја које изазива уметнички рад Антуновића. Наравно,процес развоја стваралачке идеје и настанка дела важан је у делању сваког уметника – односно, кроз исти се сагледава нечији лични и професионални раст. Али у раду Антуновића генеза уметничке идеје је свакодневна преокупација без чијег предумишљаја нема ни коначног дела. Мотив из природе који га побуђује на рад, аутор опажајно упија, потом документује фотографски, да би га касније домишљао и рекомпоновао кроз цртеж. Из бројних цртежа настају скице за графичку плочу – матрицу. Описани технички поступак је у већој или мањој мери неопходан за умножавање цртежа односно израду графика, па у том смислу постоји оправдана бојазан да се графика као коначни уметнички производ идентификује, поистовети, са самим процесом израде. На ово указују бројни истраживачи графике као ликовне дисциплине, истичући и то да технички поступак као средство уметниковог изражавања може ићи у корист уметничке намере и циља уколико се графичар приближи ликовним могућностима и особеностима саме графичке технике. Тада наравно, циљ графике није да умножава цртеж, већ самостални ликовни израз. 

Добро владање техником различитих ликовних родова Антуновићу дозвољава истраживање у свим фазама настанка графике као основног ликовног рода који користи. Тако, с једне стране, настају цртежи мањих димензија као скице за графичку реализацију, док с друге стране он исти мотив развија на цртежима великих размера, који су тешко сагледиви у атељеу уметника. У оба случаја истражује форму и однос линија, као да се припрема за ”дуборезачки” посао који следи на матрици. Да је код цртежа реч о економији истраживања у генези идеје, потврђује и касније (не)задовољство изрезаном плочом. Она може бити употребљена за један oтисак, а онда дорађивана онолико пута колико је аутор њоме незадовољан. Сваки од отисака ће у том случају бити различит, па ће, иако понавља исти назив, бити обележен ознаком процеса који не стаје: стање 1, стање 2 и тако редом док трају недоумице. За Антуновића, дакле, ово нису посебни оригинални радови већ стања једне исте уметничке замисли. Он њу црпи до краја, њоме се бави и не напушта је док је сасвим не задовољи. То се дешава у бакропису, акватинти и сувој игли као традиционалним техникама. Као финалним производима и циљаним експонатима на изложби описана предисторија, као и живот неутихле свакодневне преокупације Риста Антуновића, остају, по правилу, скривени за оне који свој доживљај везују за галеријске ”сеансе”.

По темељности у истраживању и самој производњи дела, Антуновић јесте традиционални припадник генерације југословенских графичара високих стандарда. Али, из ове категоризације га издваја неодустајање од својих чеда, па тако, како је речено, њима се бави и након првог тиска. Напор који улаже у преобликовање ”неуспелих” графичких матрица, једнак је оном који је у последњој деценији улагао у нови живот неуспелих отисака. Наиме, нулти принтови често нису технички најуспелији, па се одстрањују као нефункционални. Антуновић их зато не усваја као целовите радове, већ у њима уочава успешне делове композиција или елементе који преузимањем могу постати део неке друге целине која тек настаје. Том идејом вођен начинио је колаже монументалних размера сачињене од некада одбачених графика. Креативна мисао уметника се реализује мануелним радом у ком нема репетиције било које врсте, односно дуготрајног уодношавања са графичким листовима. Техника колажа тај процес зауставља. Њиме се завршава генеза примарних графичких замисли и удомљава деценијски рад аутора. Због тога је колаж, на крају, неизоставан у тумачењу графичког рада Риста Антуновића, једнако као што је цртеж пресудан у разумевању на почетку. Зато им је природно место и на свакој изложби која представља овог ствараоца.

РИСТО АНТУНОВИЋ, рођен је 1952. године у Берковићима( Херцеговина ). Академију ликовних умјетности (одсјек графике) завршио 1978 уСарајеву. Године  1980.  завршио постдипломски студиј графике на Академији за ликовну уметност у Љубљани. 1987. борави у атељеу Cite Internationale des Artes у Паризу, као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ из Београда. Члан Савеза ликовних уметника Југославије од 1979. Од 1992.  члан Удружења ликовних уметника Србије. Живи и ради у Београду. Адреса: e mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Радно време

Народни музеј 

ЗБОГ РЕСТАУРАЦИЈЕ НИЈЕ ОТВОРЕН ЗА ПОСЕТИОЦЕ

 

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл