Позивамо Вас на отварање изложбе 

ФАНТАЗМАГОРИЈА СЛИКА 

Добрија Стојановића
магистра сликарства из Београда

у оквиру манифестације МУЗЕЈИ ЗА 10 

 

Среда, 12. мај 2021. у 19 сати

         

 

  •             Сликар Добри Стојановић рођен у Кални (Власотинце) 1943.
    • Завршио студије на Академији примењених уметности у Београду 1969.
    • Завршио постдипломске студије на Академији ликовних уметности у Београду 1972.
    • У току друге године постдипломских студија добија стипендију белгијске владе, где је специјализирао графику на Lʼ Ecole Nationale Supérieure des Artes Visuels de la Cambre, 1973. у Бриселу, у атељеу професора Gustave Marchoul.
    • Као стипендиста шпанског Министарства културе, усавршавао је сликарство на Facultad de Bellas Artes, у класи професора Agustin Ubeda-Romero, у Мадриду 1987.
    • Био је професор на Академији примењених уметности у Београду, на Катедри Цртања и Сликања.
    • Илустровао и ручно отиснуо десет графика у пет боја, у техници литографије, за књигу ,,Уби ме прејака речʼʼ Бранка Миљковића, тираж : 11 нумерисаних комплета, изведено у радионици АПУ, Београд 1969.
    • Урадио сценографију за Вуков сабор у Тршићу 1973.
    • Завршио сценографију за позоришни комад ,,Црвени садʼʼ,за Народно позориште у Ужицу 1980.
    • Добријево име ушло је 2005. у Enciclopedia Britanica
    • Самостално излагао 36 пута у земљи и иностранству од 1971. до 2018.
    • Учествовао на 80 групних интернационалних изложби од 1973. до 2012. и то : Југославија, Француска, Швајцарска, Немачка, Шпанија, Италија, Пољска, Белгија, Чехословачка, Бугарска, Јапан, САД, Бразил, Холандија, Јужна Кореја, Норвешка, Румунија и Тајланд.
    • Учествовао на 282 групне изложбе у земљи и иностранству од 1967. до 2020.
    • Добитник је 16 домаћих и 6 међународних од тога 4 GRAND PRIX-a
    • О Добријевом раду написано је преко 100 приказа, критика, интервјуа и чланака у домаћој и страној штампи од 1972. до 2017.
    • Текстови о Добрију налазе се у следећим књигама : René Léonard-а, Алексе Челебоновића, ,,Ко је ко у Србијиʼʼ, Владимира Розића, Синише Вуковића, Александра М. Ђурића и Косте Васиљковића.
    • РТС Београд 2013. године направила је филм-есеј о Добријевом стваралаштву.
    • Одржао три предавања по позиву : Lʼ Académie Royal des Beaux-Arts у Лијежу, LʼEcole Nationale Supérieure des Artes Visuels de la Cambre у Бриселу и Facultad de Bellas Artes у Мадриду.
    • Живи и ради у Београду.
      Адреса : Игњата Јоба 20, Београд       телефон : 011 243-38-87 

      СКРАЋЕНИ ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА И ПРИКАЗА О ДОБРИЈЕВОМ ДЕЛУ

      ... Добри Стојановић, југословенски сликар, који живи у Београду, зацело је на границама уметности, фантастике и стварности.  Он је изразита уметничка личност-прави мајстор. Композицијом, линијом и бојом изградио је свој свет настањен фигуром и митолошким бићима....
      Alain Viray, ликовни критичар, Брисел 1983.

      ... Изразит лирски темперамент, Добри Стојановић привлачи својим доживљавањем предела, обогаћеним присуством људске фигуре, заљубљен у птице. Треба истаћи изразиту маштовитост, понекад, можда, и сувише бујну, са којом успева да у своје импровизације унесе много ведрине...

      Недељко Гвозденовић, сликар, Београд 1981.

      ... Отуда целовитост његовог дела, целовитост осећања и идеја, материјализације и ликовне реализације. Добри Стојановић је постигао уједначеност и целовитост какве ретко срећемо код савремених уметника...
      Ирина Суботић, историчар уметности, Београд 1983.

      ... Повезивање Стојановићеве уметности са другим савременим тенденцијама није лако, баш због њене сложености и посебности. Једно је сигурно- он не трчи за модом. Остајући веран својој поезији, личном доживљају његов је рад више усмерен ка интроспекцији, него ка декларисању верности било којем правцу. Уз пуно познавање светске сцене, он додаје домаћој уметности и нека искуства савремене уметности...
      Алекса Челебоновић, теоретичар уметности, Београд 1984.

      ... Због окренутости естетици интимног израза, на Стојановићевим новим платнима нема печата моде. Зато се на узнемиреној позадини нашег уметничког живота његова тих и честита стваралачка личност јасно уочава.
      Миодраг Б. Протић, сликар, Београд 1987.

      ... У психолошком погледу његово дело додирује Шагалове инспирације. Али, с друге стране, код нашег сликара су неки реални пејзажи еволуирали до метафизичких предела и простора у којима се људске фигире понашају према законима једне нове природности...У филозофском погледу се његово дело налази (и добро сналази) у великој и сложеној породици надреалиста.
      Мића Поповић, сликар, Београд 1991.

      ... Он покушава да одшкрине другу страну постојања, ону која се зачиње и испуњава у сну и сном. Зато се облици на његовим сликама поклапају, секу, удаљавају и надвисују, деле и умножавају, као да је више слика у једној слици, као да се више стварности сажима у ткиво једне слике...
      Срето Бошњак, историчар уметности, Београд 1993.

      ... У амплитуди од надреалног метафоричкоги фантастичног, до лирског, поетског и симболичког, Стојановићев уметнички исказ је енергетски уравнотежен и предан једном суштинском поретку ствари. Његови радови носе комплексност егзекуције у богатим тонским нијансама и валерским прелазима у смелим перспективним решењима и вишепланским преплитањима...
      Анастазија Мирановић, историчар уметности, Бар 2011.

      ... У Стојановићевом сликарству наћићемо љубав и лепоту која све превасходи, искрене аутопсихолошке исповести сублимних осећања, меланхоличног неспокоја, чежње и страсти, онај универзални животни елан и ону хуманистичку Блохову наду. Зато просуђујем да најбоња дела Стојановићевог сликарства имају ранг антологијских остварења историје модерног српског сликарства.
      Коста Васиљковић, уметнички критичар, Београд 2012.

      ... Велики квалитет рада сликара Добрија Стојановића је у томе што је он ослобођен свих склоности ка цепању форме. Он припада новој школи оних који имају шта да пренесу. Отуда тако леп рад, редак и прецизан, богат срдачном и племенитом мишљу. Добри Стојановић достиже пуноћу која му омогућава да се сврста у ранг мајстора савремене међународне уметности.
      Stephane Rey, теоретичар уметности, Брисел 1990.

      ... Управо врлинама и ликовним одликама које проистичу из ове његове способности, које га чине једним од најупечатљивијих савремених српских традиционалиста, могуће је разумети и објаснити како су и због чега његови наступи, самосталне изложбе и још чешће многа учешћа на престижним међународним ликовним смотрама, били тако радо виђени, добро прихваћени и позитивно оцењивани широм Европе и света. Посебно у Белгији, Француској, Немачкој и Шпанији, али исто тако и широм света почев од Јапана, Кореје, Бразила па до Америке.
      Никола Кусовац, ликовни критичар, Београд 2014.

      ... Изгледало је да ће мајстор из Калне остати запамћен као један од најзначајнијих представника поетског надреализма. А онда, почетком деведесетих година у његовом стваралаштву долази до драматичног преокрета : остаје тананост, остаје и мало поезије у преливима боја, али све је то замагљено појавом изобличеног света. На платнима сада видимо опомињући ужас (као код Дада Ђурића), драму живота и драму умирања. Ликови су раздешени, тела деформисана и разграђена, свеопшти распад убија спокојство и застрашује, боје су дивље, јасне и јарке...
      Мило Глигоријевић, књижевник, Београд 2007.

      Поклон - легат
      За културу једног народа  од непроцењивог је значаја  су дародавци који потомству оствљају уметничка дела и драгоцене предмете сакупљане годинама са страшћу и укусом који подразумева ретку склоност уживања у лепом. У основи сваког чина даривања, који може бити у облику легата, фонда, задужбине или заоставштине лежи племенити чин  доброте, радости  и задовољства и оног који поклања и оног који прима поклон. Најлепше је ако је само даривање лишено сваке промисли о узвраћању, условљавању, онда је то прави чин.
       Иако нас савремени систем вредности  учи отуђености и недостатку емпатије, ипак и  данас  постоје племенити појединци који својим примером  потврђују   високу културну свест о најдиректнијем очувању и заштити културне баштине. Један  од најбројнијих и најчешћих примера даривања  јесу уметничка дела. Легати као културно добро које Музеји добијају од племенитих појединаца ,намењени су пре свега широком друштвеном контексту и представљају индивидуални печат стицања и предавање имовине  будућим поколењима
      Није довољно поклонити и преузети један поклон. Треба прихватити то благо и  ставити га у покрет, подстаћи снагу стваралаца и сакупљача како би постала пуна и жива непосредност културе. Прогласити уметничке фондове, створити услове за њихово чување, увећати свест савременика о важности наслеђа, то би  билo важно не само за културне раднике већ и за сваког човека који мисли.
      Народни музеј у Врању поседује легате који су незаобилазно место културног наслеђа. Од самог оснивања музеја  путем поклона и завештања увећавале су се музејске збирке. Та традиција негује се и данас. Дародавци су бројни, али овог пута  ћемо истаћи  само оне који су својим завештањем ушли у Музеј као легатори. Овај поклон-легат у најави повод је  да се присетимо да Одељење историје уметности Народног музеја у Врању у својим збиркама чува поклон-легате Татомира Вукановића (1975), Зорана Стошића Врањског  (1992), Милице Динић (1925−1999), Зорице Тасић.
      И тако полако стижемо до писма  које је Добри Стојановић уметник из Београда упитио на адресу Народног музеја у Врању почетком марта 2019. године, са жељом да своја дела  која се налазе у његовом атељеу поклони Музеју/Одељењу историје уметности.
      Цитирамо део писма:''.... дозвољавам себи слободу да свој дугогодишњи рад понудим и дарујем вашем граду Врању. Реч је о поклон-легату мојих радова-слика, уља на платну, цртежа, акварела, пастела и графика у боји изведених  у класичним техникама старих мајстора....Зашто баш граду Врању разлог је што ми је  овај град из више разлога драг...Прво, посебно и због великог  поштовања нашег  великана Борисава Станковића, барда изузетног дела у књижевности код нас и у свету. Други разлог  је што сам рођен недалеко од Врања у селу Кална - Власотинце...'' Сам уметник је најавио  да жели да поклони: 70-80 уља на платну, 15-20 цртежа и исто толико графика
      Представљајући јавности део будућег легата Народни музеј се одужује својим добротворима, у нади да ће ове племените примере следити и други љубитељи уметности без којих  ни Народни музеј у Врању не би постојао.

      Мирјана Јовановић

       

       

Радно време

Народни музеј 

ЗБОГ РЕСТАУРАЦИЈЕ НИЈЕ ОТВОРЕН ЗА ПОСЕТИОЦЕ

 

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл