Историја музеја
Народни музеј у Врању основан је 1960. године, у старом здању Селамлук (једна од зграда комплекса Пашини конаци), указом Народног одбора среза Врања као Музеј народноослободилачког рата.
Временом, како су се збирке формирале и увећавале прерастао је у музеј комплексног типа и одлуком СО Врање 1992. године преименован је у Народни музеј у Врању.
Оснивањем, Музеј кућа Боре Станковића 1967. године и Галерија Народног музеја 1995. године постају саставни део Народног музеја Врање.
Од како раде до данас представљу место диманичних излагачких сезона, како савременог стваралаштва тако и других тематских изложби и пригодних градских програма.
Од 2003. године у састав музеја улази и стари Хамам.
Под управом музеја од 2019. године налази се и Прибојчићева кућа, са наменом административног центра
Од 2021. године здање Харемлука налази се под управом Народног музеја Врања, тако чинећи читав комплекс Пашиних конака (са зградама Селамлука и Харемлука) комплетан.
Стална музејска поставка налази се у Селамлуку, односи се на Врањску градску кућу с краја 19 и почетка 20 века, а отворена је за посетиоце 2022. године, и у Музеј кући Боре Станковића, где се односи на живот и рад славног писца.
Музеј обљављује часопис Врањски гласник, који је од свог првог издања 1965. године до данас једини стручни часопис у округу.
Територијалну надлежност Народни музеј Врање обаља у граду Врању и општинама Врањска Бања, Бујановац, Прешево, Трговиште, Босилеград, Владичин Хан и Сурдулица.
